Bista Radetu Trniću – Mokrin

Radovan Rada Trnić Popa (Mokrin, kod Kikinde, 16. jun 1912 – Simićev Salaš, kod Kikinde, 4. avgust 1941), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 16. juna 1912. godine u Mokrinu, kod Kikinde. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju u Kikindi. Po želji svojih roditelja, otišao je u Beograd na studije teologije. Već u prvoj godini uverio se da to nije njegov put i ubrzo je napustio studije. Pošto je studirao teologiju, od drugova je kasnije dobio nadimak „Popa“.

Kao student u Beogradu, došao je u kontakt sa revolucionarnim studentskim pokretom i 1933. godine bio primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Posle prekida studija, 1935. godine vratio se u rodni Mokrin, gde je još ranije, decembra 1933. obnovio partijsku organizaciju i bio njen sekretar. Inače u Mokrinu je izborima 1920. godine većina mešatana glasala za KPJ, a u selu je živelo i nekoliko učesnika Oktobarske revolucije. Godinu dana kasnije, 1936. godine, policija je izvršila provalu u partijsku organizaciju KPJ u Banatu i pohapsila veliki broj članova KPJ, među kojima je bio i Radovan.

Zbog revolucionarnog rada, od strane Državnog suda za zaštitu države bio je osuđen na dve godine zatvora, koje je izdržao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Po povratku iz zatvora, 1938. godine, ponovo je obnovio partijsku organizaciju u Mokrinu i nastavio sa političkim radom. Istovremeno, u Mokrinu je bila ustanovljena masovna organizacija „Seljačkog kola“, koja je okupljala veliki broj omladinaca. Jezgro ove organizacije bili su članovi Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Radovan je u partijskom radu u Mokrinu aktivno sarađivao sa melenačkim komunistom Milanom Malenčićem, sa kojim je zajedno radio na organizaciji ljudi.

Godine 1940. Radovan je postao član Sreskog komiteta KPJ za Kikindu i tada je počeo da sarađuje sa Uglješom Terzinom, advokatskim pripravnikom. NJih dvojica organizovali su niz masovnih radničkih akcija u Kikindi i Mokrinu. Takođe, bili su i organizatori demonstracija protiv potpisivanja Trojnog pakta, marta 1941. godine. U toku Aprilskog rata, oni su okupili veliki broj omladinaca i formirali dobrovoljački pokret mokrinske omladine, sa ciljem da učestvuju u odbrani zemlje, ali ih je brza kapitulacija u tome sprečila.

Odmah po okupaciji, Radovan je bio uhapšen od strane folksdojčera, ali je uspeo da pobegne i pređe u ilegalnost. Iako u ilegali, zajedno sa Uglješom Terzinom aktivno je radio na organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP), kao i na pripremi oružanog ustanka u kikindskom srezu. Sakupljali su oružje i municiju, a imali su i plan da izvrše pljačku folksdojčerskog vojnog skladišta u Mokrinu, u kome se nalazilo dosta oružja, municije i druge vojne opreme. Ovu akciju je omelo masovno hapšenje članova KPJ u Kikindi i okolini, izvršeno 22. juna. Tada su bili uhapšeni svi članovi Sreskog komiteta KPJ za Kikindu, izuzev Radovana i Uglješe, koji su se nalazili u ilegali.

Ubrzo potom, Radovan i Uglješa su uspeli da obnove Sreski komitet i nastave sa pripremama oružanog ustanka. U toku jula u selima severnog Banata bilo je organizovano nekoliko vojnih desetina i udarnih grupa, a pri Sreskom komitetu KPJ za Kikindu i posebna sanitetska sekcija. Radovan je obilazio mnoga sela i tamo okupljao ljude i pripremao ih za borbu. Polovinom jula, od mokrinske vojsne desetine formirao je Mokrinski partizanski odred. Ubrzo potom formiran je i Kikindski partizanski odred, koji je 28. jula izašao na teren. Za komandanta ovog odreda bio je određen Uglješa Terzin, a za političkog komesara Radovan Trnić.

Kikindski odred se ulogorio na Simićevom Salašu, kod Kikinde, a diverzantske akcije, kao što je paljenje žita i napadi na nemačke vojno-policijske partole, vršio je u široj okolini Kikinde. Odred je imao 25 boraca i bio je dobro naoružan, svi borci su imali dosta minicije i jedan puškomitraljez. Međutim, nemačke poterne jedinice su 3. avgusta otkrile poziciju Odreda i u toku naredne noći, su jakim snagama opkolile ovaj salaš. U rano jutro 4. avgusta 1941. godine Nemci su otpočeli silovit napad. Iako iznenađeni, partizani su prihvatili borbu, koja je trajala čitava tri sata. U ovoj borbi, poginulo je sedamnaest partizana, među kojima komandant i politički komesar Odreda Uglješa Terzin (1909–1941) i Radovan Trnić. Oni su poginuli štiteći odstupnicu, grupi boraca, koja je izvela uspešan prboj iz okruženja i potom se pridružila Mokrinskom partizanskom odredu. Nemci su u ovoj borbi imali četvoricu mrtvih, i nekoliko ranjenih vojnika.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Adresa: Mokrin

Podeli sa prijateljima:

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest
WhatsApp
Email

Ostavi komentar

Možda će vas zanimati i:

O nama

Možda Vam se učini na trenutak da smo ko zna koji po redu koji obrađuju istu temu, ali uverićemo Vas da to nije tako.
Naš dugoročni cilj je da objedinimo sve mogućnosti koje imate kad krenete na put po Vojvodini.

Pratite nas na Fejsbuku

Pratite nas na Instagramu

[instagram-feed cols=2]