Dom kulture – Gložan

Kulturno-prosvetno društvo Jedinstvo (Jednota) osnovano je u Gložanu 1948. godine, ali je delatnost na polju kulture zabeležena još nekoliko decenija ranije.

Prvi glumci-amateri u Gložanu pripremili su komad Posed-nered (Statky-zmätky) J. G. Tajovskog 1913. godine. Do kraja Drugog svetskog rata pozorišni komadi su se uvežbavali samo povremeno i nisu se svrstavali u glavne aktivnosti glumaca-amatera. Nakon rata pozorišna umetnost održavala se u životu, i u relativno pravilnim razmacima objavljivani su zapisi o njenim aktivnostima. Prema podacima iz nedeljnika Glas naroda (Hlas ľudu) gložanski amateri pojavljivali su se na daskama tek nekoliko puta godišnje i ponekad su imali goste iz drugih slovačkih sela. Gložanska pozorišna delatnost imala je prilično teškoća, naročito zbog nedostatka adekvatnog prostora. Pozorišne predstave i razni programi održavali su se na različitim mestima, najčešće u krčmama (Vitezovoj, Žeprakovoj, Srnkovoj, Greksovoj), u Notarevom domu i u Lesiku. Vatrogasno društvo dobilo je zadružnu štalu u svoje vlasništvo, rekonstruisalo je i napravilo od nje salu, u kojoj se odigravala većina kulturnih manifestacija.

U ovom periodu pozorišni umetnici istovremeno su se posvetili i drugim svojim interesovanjima, a osim pozorišnih predstava često su se organizovale i druge kulturno-umetničke večeri. 30-tih godina Gložančani su počeli da pokazuju interesovanje za svoje narodne igre, koje su pripremali i predstavljali na pozornici pred publikom. Pored već poznate forme pozorišta, ovo je bilo doživljeno kao novina u kulturno-zabavnom životu. Na ovaj način bile su pripremljene i prvi put izvedene slovačke narodne igre u februaru 1933. Nesistematičan rad u folklornoj sekciji ispoljio se i prilikom njenog nastupa u javnosti.

Posle višegodišnje pauze pominje se samo jedna predstava sa slovačkim igrama i to u februaru 1939. godine. Sledeći podatak o folklornoj sekciji objavljen je u štampi tek u decembru 1945. To je zapis iz nedeljnika Glas naroda (12. januara 1946. s. 4) o prvom uspešnom nastupu gložanskih devojaka iz gimnazije, koje su plesale narodne igre. Program je bio organizovan u Čitalačkom društvu 1945. na Štefana (26. decembra).

Nakon Drugog svetskog rata za pozorišnu umetnost u Gložanu bilo je karakteristično to što su amateri pokazivali interesovanje i za druge aktivnosti, a pozorišne predstave gotovo da su uvek bile izvođene u spoju sa raznim pevačkim nastupima, pleh muzikom i igrankama. Uprkos teškom posleratnom razdoblju, ljudi su ispoljavali veliku zainteresovanost za razne oblike zabave.

Od 1948. godine većina društava se ujedinila i počela da dejstvuje u okviru jedne ustanove pod nazivom Kulturno-prosvetno društvo Jedinstvo. Kako zapaža S. Fekete u prilogu o istoriji gložanske pozorišne umetnosti (FEKETE 1998) pedesetih godina ustalasao se nivo amaterskog preduzetništva, a pogotovo u pozorišnom životu i uvežbavanju plesova. Karakteristično je da je osim KUD Jedinstvo, pozorišne predstave pripremala omladina (uglavnom srednjoškolci i studenti), sportisti i vatrogasci. Uglavnom, svi su u tome učestvovali, jer je to predstavljalo skoro jedini izvor finansija.za unapređenje društvenog života. Sem glumaca-amatera, u režiji i uvežbavanju komada većinom su se angažovali takođe amateri, i to pretežno iz redova domaćih učitelja. Jedan od značajnih trenutaka u istoriji gložanske pozorišne delatnosta dogodio se krajem 1959. godine, kada je otvoren Dom kulture. Impuls iz ovog talasa entuzijazma podstakao je veliki broj glumaca i podigao umetnost u selu na viši nivo. Ništa manji udeo u tome nisu imali ni režiseri ovih dela. Iz perioda u kojem su to uglavnom bili učitelji možemo pomenuti Z. Korčokovu, M. Miškovicovu, Z. Vitezovu i S. Feketea, a od najmlađih J. Bartoša, J. Urbančekovu i M. Fabrija. Slično kao i u drugim sferama umetnosti, i u pozorištu postoje više i manje uspešna razdoblja. U ovom trenutku gložansko amatersko pozorište nalazi se u onoj mirnijoj fazi, jer se već duže vreme ne oglašava, što ne mora da znači da opet neće biti u punom zamahu.

U početku, folklorna sekcija nije imala lak zadatak. Pri uvežbavanju igara promenilo se više amatera, a problem je predstavljao i nedostatak adekvatnog prostora za probe. 50-tih godina 20. veka došli su do izražaja prvi uspesi folkloraša. Na Okružnom takmičenju u Bačkoj Palanci 1952. godine gložanska folklorna grupa bila je najbolja i osvojila je prvo mesto. U ovom periodu uvežbavanju igara prvenstveno su se posvetile učiteljice. Krajem 50-tih godina završen je dugoočekivani objekat zgrade Doma kulture. Sistematičnije počinje da se radi 60-tih godina pod vođstvom Marie Miškovicove, koja pod nadzor uzima mlađe generacije i počinje da im usađuje ljubav ka folkloru već od malih nogu.. Uvežbavanje dece od osnovne škole pokazalo se kao ispravan korak, a u ansamblu se vremenom počeo okupljati veliki broj mladih ljudi. Mnogi igrači istrajali su u folkloru ne samo tokom osnovne škole, nego i kao srednjoškolci. Krajem 60-tih godina osim omladine za narodne igre interesovanje su počele da pokazuju i starije generacije. Na njihovu inicijativu nastala je starija folklorna grupa. Činili su je pretežno bračni parovi kojima je pošlo za rukom da mnogo godina kvalitetno i uspešno prezentuju gložanski folklor i očuvaju narodnu tradiciju do današnjeg dana.

Starija plesna grupa gložanskog folklornog ansambla KPD Jedinstvo već duže vreme dolazi do izražaja zahvaljujući svom kvalitetnom radu. O tome svedoči i činjenica da je 2010. godine na festivalu folklora Tancuj, tancuj grupa bila najbolje ocenjena. Interpretaciju igre baziraju na izvornim materijalima koje crpe iz svoje lokalne sredine. Za sakupljanje i čuvanje ovih materijala dugi niz godina se zalagala bivši rukovodilac društva Maria Miškovicova. Njen naslednik i sadašnji rukovodilac folklornog ansambla je jedan od dugogodišnjih folkloraša Jaroslav Kriška. Kao i starijoj, on se jednako posvećuje i mlađoj folklornoj grupi koju čini omladina, pre svega srednjoškolci i studenti.

Osim uspeha u folkloru u domaćem okruženju, Gložančani mogu da se ponose i mnogim putovanjima u inostranstvo. Uglavnom su posećivali susedne zemlje, kao što su npr. Mađarska, Rumunija i malo udaljenija Francuska. Ipak, najčešće se putuje u Slovačku. Sem Detve i Vihodne, gradova koji organizuju najpoznatije folklorne festivale u Slovačkoj, Gložančani često gostuju i u gradu Holič. Ova dva mesta već dugi niz godina neguju dobre odnose, a pobratimstvo potvrđuju uzajamnim i ponovljenim posetama.

Dečije plesne grupe takođe su zastupljene u Gložanu, ali ne u okviru kulturno-prosvetnog društva. Najmlađa grupa dejstvuje u okviru vrtića, a deci starije dobi posvećuju se u okviru osnovne škole. Rukovodioci se često smenjuju prema razredima i odeljenjima koje deca pohađaju. Rezultati rada sa ovom decom prezentuju se na domaćim kulturno-umetničkim programima i na dečijim festivalima.

Kulturno-prosvetno društvo Jedinstvo nema redovno aktivnu pevačku komponentu. Najduže dejstvuje, doduše sa pauzama, ženska pevačka grupa. U poslednje vreme aktivnije se uključuju i mlađa devojačka i muška grupa. Pevanje uvežbava Rastislav Struhar, koji je ujedno i vodeći muzičar u svim segmentima. Budući da ne postoji zajedničko muzičko telo koje bi sačinjavali samo gložanski muzičari, orkestar se najčešće ispomaže zahvaljujući kolegama iz susednih sela.

Adresa: Maršala Tita, Gložan

Podeli sa prijateljima

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

Ostavi komentar

Pretplati se na naš newsletter

Obećavamo da te nećemo smarati sa SPAM porukama. 🙂

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.