Od seoske deponije do rajskog vrta

Ravno Selo kod Vrbasa široj javnosti je poznato po fijakerijadi, zabijačkama i Lazaru Ristovskom, ali u poslednjih desetak godina i po nesvakidašnjoj vetrenjači poznatog slikara Vladimira Stepanova koje je postala zaštitni znak mesta. Podignuta tik uz Jegričku, na mestu gde se nekada nalazila velika deponija, vetrenjača privlači pažnju svih koji tuda prođu i koji se zaustave da bi barem na kratko uživali u prizoru. Koliko i sama vetrenjača, pažnju privlači njeno okruženje u kojem se pored četiri stotine različitih vrsta cveća, rastinja i drveća, nalazi i nekoliko jezeraca sa drvenim mostićima i gejzirima kao i jedan broj kamenih mozaika, što zajedno čini celinu koja se retko može videti. Ono po čemu je ovo mesto jedinstveno plod je ruku jednog čoveka – Vladimira Stepanova. Ideja o izgradnji vetrenjače počela je da ga zagreva još u Holandiji, gde je dugo godina živeo i gde je ostvario zavidnu slikarsku ali i fudbalsku karijeru. Vetrenjaču je napravio na mestu gde je nekad bila seoska deponija u Ravnom Selu. Život Vladimira Stepanova, inače rođenog Ravnoselca, prepun je kontradiktornosti. Iako je od malih nogu pokazivao sklonost ka slikanju i umetnosti, on je na nagovor roditelja završio elektrotehničku školu, baveći se jedno vreme tim se zanimanjem. Njegova sportska karijera takođe je imala interesantnu putanju. Kao džudista, Stepanov je postizao uspehe na saveznim takmičenjima, ali svoje sportsko ime, poznato i van granica naše zemlje, stvorio je kao fudbaler, nastupajući za nekoliko belgijskih i holandskih klubova. Fudbalsku karijeru završio je 1993. godine, kada se u potpunosti posvetio slikarstvu što mu je oduvek i bila želja. On je nakon zatvaranja restorana vetrenjaču prilagodio svojim potrebama. U prizemlju se sada nalazi atelje impresioniste u čijim radovima dominiraju vojvođanski motivi, a od svega što podseća na nekadašnju namenu ostao je šank ukrašen neobičnim vitražima. Iznad ateljea nalazi se prostor na koji je slikar posebno ponosan. Reč je o svojevrsnom muzeju koji oslikava tradicionalni vojvođanski život, a u kojem je postavljeno nekoliko stotina eksponata kojih se ne bi postideli ni veliki muzeji. Tu se mogu videti ćilimi, stari nameštaj, razno posuđe iz pretprošlog veka kao i veliki broj već pomalo zaboravljenih oruđa koja su se nekada koristila u vojvođanskim domaćinstvima. Kulturno-istorijsku vrednost ove zbirke pohvalili su i predstavnici Narodnog muzeja iz Beograda.

Sastojci:

– 500 grama bundeve
– 3 kašike maslinovog ulja
– 500 mililitara bujona (supe)
– Prstohvat soli, lovor, peršun, biber i kari začin po ukusu
– 1 kašika kisele pavlake

Način pripreme:

Bundevu očistite pa isecite na manje kocke. Pripremite bujon na način koji to inače radite, a možete koristiti pileći, ili povrtni.

U odgovarajućoj šerpi na maslinovom ulju kratko propržite bundevu, tek 1-2 minuta, stalno mešajući da se ravnomerno uprži. Nalijte zatim bujonom, i ostavite da provri. Od trenutka kada provri kuvajte dalje dok bundeva fino ne omekne. Za to će biti potrebno otprilike 20min na umerenoj temperaturi..

Nakon toga dodajte začine, i uz pomoć štapnog miksera ispasirajte čorbu. Možete to uraditi i u blenderu. Ukoliko nemate ni jedno ni drugo, onda bundevu izgnječite viljškom ili pasirkom. Na kraju krajeva, možete samo s početka seći jako male komade bundeve, tako da kasnije ne pasirate.

Vratite čorbu na ringlu, dodajte kašiku kisele pavlake, dobro promešajte i pustite da provri na umerenoj temperaturi. Čim provri sklonite sa ringle, pa poslužite toplo uz tost hleb ili po ukusu!

Podeli sa prijateljima

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

Ostavi komentar

Pretplati se na naš newsletter

Obećavamo da te nećemo smarati sa SPAM porukama. 🙂

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.